Višelinijska ćirilica za graviranje

Jednolinijska ćirilica za graviranje

Ćirilica za graviranje iz naseg razvoja

Graviranje ćirilice trebalo bi da bude ozbiljan posao, ali nažalost nije tako. Izgravirana mesingana ploča za upićene često više priča o majstoru koji je tu ploču izgravirao nego sam natpis na ploči koji je neko naručio. Iako se graver nije potpisao na ploči, on se nikako ne može sakriti, ploča priča svoju priču o njemu koliko je poznavao ćirilicu i kakvu je tehnologiju za graviranje imao. Na ploči najčesće nema godine kada je ona radjena, ali se graver ne može kriti iza činjenice da je ploču odavno radio. Pogledajte samo nadgrobne spomenike oko Studenice, natpise po Beogradskim grobljima pravljene pre Drugog svetskog rata i današnje spomenike. I pored razlike u vremenu često veće od sto godina, skoro bez izuzetka stari natpisi izgledaju bolje. Sva ta silna tehnologija računara nije doprinela da se u svakodnevnom životu izgled ćirilice poboljša. Samo vrlo retko kao glavna premija na lutriji zasvetli ponegde “Sava” našeg Jovice Veljovića ili “Minion” Roberta Slimbaha. Prevesti ovakve fontove u dobre graverske fontove, kojima bi jedna CNC mašina mogla direktno pisati podrazumeva dosta znanja od tipografije i računarstva do mašinstva. Ovaj ogroman posao trebalo bi da bude državni posao i obaveza, ali na žalost nije. Naša država (a i ostale koje se služe ćirilicom) nije napravila standard ni za grafički izgled ćirilice a kamoli varijante fonta za graviranje. Doduše, ukoliko bi država ovo i uradila i svi graveri dobili dobaro obrđen font, dobar graver prestao bi da bude prepoznatljiv po svome graviranju, ne bi više oni retki poznavaoci i ljubitelji ćirilice mogli da kazu: npr. “Ovu lepu ploču izgravirao je majstor Srboljub”. Reč majstor u ovom zanatu trebalo bi zameniti sa “velemajstor” ukoliko neko stvarno gravira dobu ćirilicu, direktno, ineraktivno, jeftino. Sada to najčešće izgleda ovako: “Izgrebi mi majstore ovu firmu, najeftinije što može, samo da može nekako da se pročita – nije za mene”.

Prvu gravuru sopstvenom ćirilicom i CNC mašinom napravili smo 1988. a 1989. godine poslali prve izgravirane ćirilične natpise Vukovoj zadužbini za veliku izložbu posvećenu ćirilicnim pismima koja je trebala da se održi 1993. godine. Naše pismo objavljeno u listu Zadužbina, a igravirani uzorci bili su prvi koji su u zadužbinu pristigli za ovu ižložbu koja nije održana, zbog
nedostatka materijala i malog interesovanja.

Početkom 90-tih godina počeli smo razvoj sopstvenog graverskog Font Editora koji je bio u mogućnosti da napravi - iskompajlira jednolinijske fontove i složene višelinijske fontove, a paralelno sa tim i razvoj graverskog programa koji je mogao pisati – gravirati ovim fontovima. Ovo se nije moglo kupiti na svetskom tržistu, a nekoliko nekorektnih ćirilicnih fontova napravljenih od strane najvećih svetskih proizvodjača graverskih mašina ni iz daleka nisu zadovoljavale naše potrebe.

Po završetku prve varijante ovih programa stvorili smo tehničku mogućnost da graviramo ćirilicom. Najveća prepreka koja je tada stajala pred nama bio je nedostatak JUS standarda za ćirilicna pisma a pogotovo za tehničko pismo koje nam je bilo preko potrebno za rad u industriji. Ovakva situacija navela nas je da započnemo jedan potpuno drugi veliki posao – razvoj novih ćiriličnih fontova. Uvezli smo Machintosh i NextStation, digitalizer i ploter velikog formata i tako započeli razvoj sopstvenih ćiriličnih fontova, prvo tehničkog, prateći dostignuća najvećih svetskih tipografskih kuca. Više o graverskim fontovima možete procitati na našem sajtu www.graver.rs

posvećen graverima.

Rezultat našeg rada na ćirilici u jednoj od najtežih tehnika pisanja graviranju, možete delimično videti na ovoj stranici. Ukupno imamo razvijeno 12 ćirilicnih fontova sa kojima pokrivamo skoro sve potrebe u graverstvu. Naravno, imamo i mogućnost da svaki doneseni font izgraviramo upravo onako kako je napravljen. Prednost naših graverskih ćirilicnih fontova je u tome što oni pored svoga dobrog grafičkog izgleda imaju i svoje simetrične latinične fontove sto je prava retkost kako na domaćem tako i na svetskom trćistu. Tek poredjenjem ćirilice sa najboljim latiničnim fontovima i njihovo postavljanje “rame uz rame” najbolje se može braniti vrednost ćirilice.

Izled našeg simetričnog tehnickog fonta Orach Technic 4.2

Mozete pročitati i jedan nas dopis sajtu www.cirilica.org koji nije uspeo da ćirilicu pomeri sa mrtve tačke Ka boljoj cirilici.pdf (650kb)

Ćirilica – kratka istorija

Ćirilica je slovenska azbuka nazvana po Sv. Ćirilu jer se držalo da je on izmislio. Verovatnije da je ćirilicu sastavio jedan od učenika Cirila i Metodija prema grčkim Unicijalima (uspravnim slovima) od kojih je 23 uzeto nepromenljivo, ili nešto prepravljeno, a ostalih 14 prostih slova načinjeno je prema glagoljici ili samostalno, sem njih bilo je jos 7 složenih slova. Najstariji ćirilski spomenik Samuilov natpis iz 993. godine nadjen je u Makedoniji. Najlepsa ćirilica bila je u Miroslavljevom Evandjelju.”

Vukovom reformom u rečniku 1818. godine izbačena su nepotrebna slova i dodata nova, tako da je nova ćirilica nazvana Vukovica. Srpska ćirilica je postala svetski unikatna po tome sto omogućava da se sa 30 slova zadovolji nacelo: jedan glas - jedno slovo.

Ćirilica je pismo koje koriste slovenski jezici: ruski, ukrajinski, beloruski, srpski, makedonski i bugarski.

8. Novembar 2006, izglasan je novi Ustav Srbije,
Ćirilično pismo potvrđeno je kao zvanično. Puno se pričalo ovog meseca o ćirilici - kad bi samo tako potrajalo. Lepo je što je tako, hoću ovom prilikom nešto lepo da napišem, al’ ne ide. Što kaže jednom Kemal Monteno, “Ja pokušavam da nekako napišem veselu pesmu, a ona ispadne tužna”. Dve stvari su mi stalno u glavi kad god se u medijima priča o ćirilici.

Prva je, stalno vidim da političari samo skupljaju sebi poene, a o radu na Ćirilici nema ni pomena. To što u Ustavu piše da je u Srbiji zvanično pismo Ćirilica, lepo je, ali to meni izgleda kao da piše MI SRBI SMO SRBI, i sad nek se zna ko smo, ko da se ne zna ko smo. Sve nešto mislim i kad bi Ujedinjene nacije napisale nalog da svi narodi sveta moraju da pišu ćirilicom, opet niko na njoj ne bi radio. Ne mislim da narod treba više para da odvoji nego što kroz poreze daje, samo aman-zaman odvojite jednu mrvicu za Ćirilicu, dosta ste se pečenja najeli, pa ne trebamo se mi Srbi dičiti samo Besnim Audijima, Puhovima i Hamerima, Čirilica je nešto čime se možemo dičiti, al ne "Mroslavljevim pismom" koje izgleda ko taraba pored puta. Samo JEDAN Hamer uložen u Ćirilicu, branio bi Nas Srbe bolje nego svi ostali Hameri koje imamo da nas same od sebe brane.

Druga stvar je više lične prirode, a tiče se opšteg interesa i ćirilice.

Pre više od 10-15 godina hteo sam da šire pokrenem pitanje - akciju "Pokusaj izmene nekih ćirilicnih slova", ali su me poznanici odvratili od toga sa obrazloženjem "ispljuvaće te narod", nemože se ćirilica menjati. Evo i sada posle toliko godina smatram da je na ovome planu trebalo nešto pokušati. Jednostavno ne želim više da doterujem neka konstruktivno loše rešena ćirilična slova, tu sam uradio sve što sam mogao, hoću da pokušamo da ih potpuno menjamo, ne dirajući pritom Vukovu fonetiku. Ako napravimo neko dobro rešenje pa se svima sviđa dobro, ako ne nikom ništa probali smo. Pa šta i ako nas i ispljuju, pa i Vuka su svi pljuvali. Nije nam Vuk ostavio u amanet da ništa ne smemo ispravljati i boljem težiti.

Ovaj pokušaj mogao bi se nazvati

"Neka se sakriju koji se ne usuđuju" - Srboljub Mitić ili mozda bolje njegov drugi stih
"Sme li čovek da se neosmeli u neznano da bi razaznao"

Ne treba niko da se zbog ovoga pokušaja plaši, beskonacno je daleko od neke moguće promene ćirilice, jednostavno hoćemo samo da vidimo da li bar nešto možemo bolje od Vuka (graficki gledano) posle 150 godina da napravimo i radeći njegovim putem da nastavimo...

I samo nekoliko pokušaja i primera biće dovoljno da se o ovoj temi počne pričati i razmišljati.

Uskoro ću nešto na ovu temu pokazati ponuditi zainteresovanim za razmišljanje.
evo i predloga Nova Cirilica , Uputstvo za izradu i Dopunsku uputstvo

Mislim da bi ponovo trebalo aktivirati gornji proglas Ka boljoj cirilici, možda sada ima više šanse da uspe.

* Nova Cirilica, Nova slova, Srpska Cirilica, Cirilica za graviranje, Graviranje Cirilice