RAZNA GRAVIRANJA

vrste graviranja
graver
logotipi
grbovi
monogrami
tablice za vrata
iPod

TEHNIČKI NATPISI

elektro natpisi
oznake dalekovoda
sinoptik šeme
prednje ploče
tehnički natpisi
ecovanje
metalografija - ravna štampa
VIZUELNA KOMUNIKACIJA
firma
kućni broj
radno vreme
informativna tabla
putokazi
oznake sprata
oznake prostorija
brojevi prostorija
piktogrami
protivpožarne oznake
stoni-pultovski natpisi
privesci za ključeve
inventarske tablice
šnale za rever
REKLAMNI MATERIJAL
vizitkarteri
satovi
privesci
upaljači
medalje
pehari
RAZNA ISECANJA
isecanja simbola i slova
sečenje klirita
modeli za livenje
prosecanje mesinga
šabloni za farbanje
sečenje samolepljive folije
PROSPEKTI
elektro prospekt - str. 1
elektro prospekt - str. 2
vizuelna komunikacija - str. 1
vizuelna komunikacija - str. 2
 

 



Višelinijska ćirilica za graviranje

 

info  Orach Sava 6L - Cirilica  animacija

info  Orach Serif 5L - Cirilica  animacija

info  Orach Italic 5L - Cirilica  animacija

info  Orach Script 6L - Cirilica  animacija

info  Orach Sans 4L - Cirilica  animacija


Jednolinijska ćirilica za graviranje


info  Orach Technic 1L - Cirilica  animacija

info  Orach Script 1L - Cirilica  animacija

info  Orach GIll 1L - Cirilica  animacija

 

 

Ćirilica za graviranje iz naseg razvoja - slike iznad

 

Graviranje ćirilice sve nekako zamišljam kao ozbiljan posao, ali u stvarnosti nije tako.

Dočepa se majstor graverskog pantografa iz neke alatnice, i mesinganih šablona ćirilice Friedrich DECKEL-a pa ponosno zakopa ćirilična slova u mesingu. Mesingana ploča na fasadi glavne ulici bespomoćno kuka i zapomaže, širi ruke reci prolaznika... al' plač niko da čuje... Bar crni ciganin kad bi čuo... Spaso bi je...

 

Izgravirana ploča za upićene često više priča o majstoru koji je ploču izgravirao nego sam natpis na ploči koji je neko naručio. Iako se graver nije potpisao na ploči, on se ne može sakriti, ploča priča svoju priču o njemu, koliko je poznavao ćirilicu i kakvu je tehnologiju za graviranje imao. Na ploči nema ni godine kada je ona rađena, ali se graver ne može sakriti od činjenice da je ploču odavno radio.

Pogledajte samo nadgrobne spomenike oko Studenice, natpise po Beogradskim grobljima pravljene pre Drugog svetskog rata i današnje spomenike. I pored ogromne razlike u vremenu često veće od sto godina, skoro bez izuzetka stari natpisi izgledaju bolje od današnjih. Sva ta silna tehnologija računara nije doprinela da se u svakodnevnom životu izgled ćirilice poboljša.

Samo vrlo retko kao glavna premija na lutriji zasvetli ponegde “Sava” našeg Jovice Veljovića ili “Minion” Roberta Slimbaha. Prevesti ovakve fontove u dobre graverske fontove, kojima bi jedna CNC mašina mogla direktno pisati podrazumeva dosta znanja od tipografije, računarstva, mašinstva i programiranja. Ovaj ogroman posao trebalo bi da bude državni posao - obaveza, ali na žalost nije. Naša država (a i ostale koje se služe ćirilicom) nije napravila standard čak ni za grafički izgled ćirilice a kamoli varijante tehničkog fonta i fonta za graviranje.

Doduše, ukoliko bi država ovo i uradila i svi graveri dobili dobro obrađen font, dobar graver prestao bi da bude prepoznatljiv po svome graviranju, a oni retki poznavaoci i ljubitelji ćirilice ne bi mogli više da kazu: “Ovu lepu ploču izgravirao je majstor Srboljub”. Reč majstor u ovom zanatu trebalo bi zameniti sa ”velemajstor” ukoliko neko stvarno gravira dobu ćirilicu, direktno - interaktivno i samim tim i povoljno.

Sada to najčešće izgleda ovako: “Izgrebi mi majstore ovu firmu, najjeftinije što možeš, samo da može da se pročita, nije za mene, ma nek bude latinicom“, e da, kažu još i ovo: “Zaboravih da pitam, da li
može sa druge strane one firme što je već imaju“.

 

Prvu gravuru sopstvenom ćirilicom i CNC mašinom napravili smo 1988. a 1989. godine poslali smo prve izgravirane ćirilične natpise Vukovoj zadužbini, za veliku izložbu posvećenu ćirilicnim pismima koja je trebala da se održi 1993. godine. Naše pismo objavljeno u listu Zadužbina, a igravirani uzorci bili su prvi koji su u zadužbinu pristigli za ovu ižložbu koja nije održana, zbog
nedostatka materijala i malog interesovanja.

 

Početkom 90-tih godina počeli smo razvoj sopstvenog graverskog Font Editora koji je bio u mogućnosti da napravi - iskompajlira jednolinijske fontove i složene višelinijske fontove, a paralelno sa tim i razvoj graverskog programa koji je mogao pisati – gravirati ovim fontovima. Ovo se nije moglo kupiti na svetskom tržistu. Nekoliko nekorektnih ćirilicnih fontova napravljenih od strane najvećih svetskih proizvodjača graverskih mašina, ni iz daleka nisu zadovoljavale naše potrebe.

 

Po završetku prve varijante ovih programa stvorili smo tehničku mogućnost da graviramo ćirilicom.

Najveća prepreka koja je tada stajala pred nama bio je nedostatak
dobrih ciriličnih fontova koje bi mogli napraviti za graviranje. Zaposlili smo i jednog dizajnera koji je više godina slagao našu arhivu fontova kako ćiriličnih tako i latiničnih (a kasnije je menjali i nadogradjivali). Pisali smo pisma i dobijali kataloge od Linotipa, Bretholda, Adoba, Monotipa, Font kompanije, ITC-a, Letraseta i mnogih drugih. Tražili smo i dobijali kataloge fontova od Nasih, Ruskih, Grčkih, Bugarskih, Manastirskih i drugih štamparija. Sve to bilo je složeno kao arhivno i pokazno u 64 registra. Smatramo da je to i danas najbolji pregled fontova na Balkanu. To je bio osnov za razvoj naših ćiriličnih i multijezičkih fontova.

 

Nije postojao JUS standard za ćirilicno pismo a pogotovo za tehničko pismo koje nam je bilo preko potrebno za rad u industriji.

Ovakva situacija navela nas je da započnemo jedan potpuno drugi veliki posao – razvoj novih ćiriličnih (grafičkih) fontova. Uvezli smo Machintosh i NextStation, digitalizer i ploter velikog formata i tako započeli razvoj sopstvenih ćiriličnih fontova, prvo tehničkog, prateći dostignuća najvećih svetskih tipografskih i graverskih kuća.
Više o graverskim fontovima možete procitati na našem sajtu www.graver.rs posvećen graverima.

 

Rezultat našeg rada na ćirilici u jednoj od najtežih tehnika pisanja graviranju, možete delimično videti na ovoj stranici. Ukupno imamo razvijeno 12 ćirilicnih fontova sa kojima pokrivamo skoro sve potrebe u graverstvu. Naravno, imamo i mogućnost da svaki doneti font izgraviramo upravo onako kako je napravljen. Prednost naših graverskih ćirilicnih fontova je u tome što oni pored svoga dobrog grafičkog izgleda imaju i svoje simetrične latinične fontove i multijezičke fontove što je prava retkost kako na domaćem tako i na svetskom tržistu.

Tek poredjenjem ćirilice sa najboljim latiničnim fontovima i njihovo postavljanje “rame uz rame” može se braniti vrednost ćirilice.

 

Izled našeg simetričnog tehnickog fonta Orach Technic 4.2 koji je koliko mi znamo jedini tehnički font na svetu koji pored svih latiničnih, ćiriličnih, grčkih, hebrejskih i arapskih karaktera ima i japanske karaktere. Font je tako dizajniran da se sa njim može pisati i gravirati od light do bold-a, a u našem Orach sistemu to zaista tako i radi, kao Multiple master fontovi.

Mozete pročitati i jedan nas dopis sajtu www.cirilica.org koji nije uspeo da ćirilicu pomeri sa mrtve tačke Ka boljoj ćirilici.pdf (650kb)

 

Ćirilica – realnost

U poslovanju naše firme graviranje ćirilice je retko i meri se jednocifrenim procentom. Kad god nešto treba da izgraviramo, bez obzira što je zahtev napisan latinicom, pitamo, hocete latinicom ili ćirilicom, ljudima je često neprijatno ovo pitanje, malo poćute, latinicom.

Rad na ćirilici proistekao je iz ljubavi prema ćirilici, drukčije se ovo ne bi ni moglo napraviti,

a čisto ekonomski gledano kroz uloženo i dobijeno - potpuni je promašaj.

 

Ćirilica – kratka istorija

 

Kažu, Ćirilica je slovenska azbuka nazvana po Sv. Ćirilu jer se držalo da je on izmislio, a verovatnije da je ćirilicu sastavio jedan od učenika Cirila i Metodija prema grčkim Unicijalima od kojih je 23 uzeto nepromenljivo, ili nešto prepravljeno, a ostalih 14 prostih slova načinjeno je prema glagoljici ili samostalno, sem njih bilo je jos 7 složenih slova. Najstariji ćirilski spomenik Samuilov natpis iz 993. godine nadjen je u Makedoniji. Najlepsa ćirilica bila je u Miroslavljevom Evandjelju.

 

Vukovom reformom u rečniku 1818. godine izbačena su nepotrebna slova i dodata nova, tako da je nova ćirilica nazvana Vukovica. Srpska ćirilica je postala svetski unikatna po tome sto omogućava da se sa 30 slova zadovolji načelo: jedan glas - jedno slovo.

Ćirilica je pismo koje koriste slovenski jezici: ruski, ukrajinski, beloruski, srpski, makedonski i bugarski.


8. Novembar 2006, izglasan je novi Ustav Srbije
Ćirilično pismo potvrđeno je kao zvanično. Puno se pričalo ovog meseca o ćirilici - kad bi samo tako potrajalo.
Lepo je što je tako, hoću ovom prilikom nešto lepo da napišem, al’ ne ide. Što reče jednom Kemal Monteno: “Ja pokušavam nekako da napišem veselu pesmu a ona ispadne tužna”. Dve stvari su mi stalno u glavi kad god se u medijima priča o ćirilici.

Prva stvar je, stalno vidim da političari samo skupljaju sebi glasove, a o radu na Ćirilici nema ni pomena. To što u Ustavu piše da je u Srbiji zvanično pismo Ćirilica, lepo je, ali to meni izgleda kao da piše MI SRBI SMO SRBI, i sad nek se zna ko smo, ko da se ne zna ko smo. Sve nešto mislim i kad bi Ujedinjene nacije napisale nalog da svi narodi sveta moraju da pišu ćirilicom, opet niko na njoj ne bi radio. Ne mislim da narod treba više para da odvoji nego što kroz poreze daje, samo aman-zaman odvojite jednu mrvicu za Ćirilicu, dosta ste se pečenja najeli. Ne trebamo se mi Srbi dičiti samo Besnim Audijima, Puhovima i Hamerima, Čirilica je nešto čime se možemo dičiti, al ne "Mroslavljevim pismom" koje izgleda kao taraba pored puta. Samo JEDAN Hamer uložen u Ćirilicu, branio bi Nas Srbe bolje nego svi ostali Hameri koje imamo da nas same od sebe brane.

Dobro, kažu mi neki da se nešto malo para i odvaja... al neznaju to oni što slova prave...

Druga stvar je više lične prirode, a tiče se opšteg interesa i ćirilice.

Pre više od 15 godina hteo sam da šire pokrenem pitanje - akciju "Pokusaj izmene nekih ćirilicnih slova", ali su me poznanici odvratili od toga sa obrazloženjem "Ispljuvaće te narod", ne može se ćirilica menjati. Evo i sada posle toliko godina smatram da je na ovome planu trebalo nešto pokušati. Jednostavno ne želim više da doterujem neka konstruktivno loše rešena ćirilična slova, tu sam uradio sve što sam mogao, hoću da pokušamo da ih potpuno menjamo, ne dirajući pritom Vukovu fonetiku. Ako napravimo neko dobro rešenje i svima se bude svidelo dobro je, ako ne, nikom ništa probali smo, radili smo na ćirilici i pokazali da ne može bolje. Pa šta i ako nas i ispljuju, pa i Vuka su svi pljuvali. Nije nam Vuk ostavio u amanet da ništa ne smemo ispravljati i boljem težiti.

 

Ovaj pokušaj mogao bi se nazvati

"Neka se sakriju koji se ne usuđuju" - Srboljub Mitić
ili možda bolje njegov drugi stih
"Sme li čovek da se neosmeli u neznano da bi razaznao"

 

Ne treba niko da se plaši zbog ovoga pokušaja, beskonačno je daleko od neke moguće promene ćirilice, jednostavno hteo bih samo da vidimo da li bar nešto možemo bolje od Vuka (graficki gledano) posle 150 godina napraviti i radeći njegovim putem da nastavimo.

 

I samo nekoliko pokušaja i primera biće dovoljno da se o ovoj temi počne pričati i razmišljati.

Nešto malo na ovu temu nudim zainteresovanim za razmišljanje,
Nova Cirilica, Uputstvo za izradu i Dopunsku uputstvo


2010.

 

Možete pročitati i tekst našeg predloga za rad na novoj ćirilici na sajtu www.cirilica.rs koji nije naišao na razunevanje u javnosti.

Dragiša Vitošević negde je napisao:

"Kad čovek prestane da se čudi, onda je mrtav čovek".

 

2011.

Sam sred Srbije, Sam za sebe, pod Stiškim nebom, Srboljub Mitić peva:

"Jos me srce ispred čela vodi, straobama kud ne smeju pusti".

 

 

 

 

* Nova Cirilica, Nova slova, Srpska Cirilica, Cirilica za graviranje, Graviranje Cirilice

 

 

 

Buba Design © InfoForm 2009